Još iz vremena pre klavira u našem stanu, sećam se muzičke linije. Mala kutija marke «Panasonic», dva zvučnika i daljinac, koji nikad nisam naučio da koristim. Pretežno vikendom, kada bismo svi bili kod kuće, slušale su se Betovenove simfonije i razni klavirski koncerti, a ja bih zauzeo svoje omiljeno mesto – na podu uz zvučnike, baš gde je polica sa diskovima stajala – i divio se pre svega bojama i kutijama. Kada sam malo odrastao i počeo da sviram, imena tih ljudi na kutijama su mi postala važna: divio sam se tim herojima i pitao se šta to mora da se desi da čovek uopšte može da snimi svoju «ploču».

Krajem 2019. godine, osetio sam da bi možda bilo vreme da se oprobam u ozbiljnom snimanju. Decembra meseca sam popio kafu sa Dominikasom Girčiusem, fantastičnim kolegom-studentom muzičke produkcije i dogovorili smo datume snimanja i program. U veče 29. februara 2020. ušli smo u «salu», izašli smo već sutradan popodne i to je bilo to: šta smo snimili – snimili smo. Veoma izazovni uslovi za prvi CD. Baš kada je trebalo da uđemo u studio i da radimo na post-produkciji, proglašena je pandemija; poput svega oko nas, rad na snimcima je stao. Nastavljen je pred kraj leta 2020, da bi početkom 2021. bio u potpunosti završen.

Jedan telefonski poziv dragom prijatelju s kojim me je splet srećnih okolnosti spojio je bio dovoljan da u rukama držite omot koji je umetničko delo za sebe. Žan-Sebastijan Tangeli je mladi vizuelni umetnik ozbiljnog artističkog pedigrea i – moj prvi cimer u Cirihu. Dogovorili smo se da omot bude rađen kolažnom tehnikom, tražio je da mu pustim snimak i dostavim par ličnih stvari koje čine moj život u Cirihu takvim kakav je. Čuli smo se mesec dana kasnije, samo da mu kažem da je samog sebe nadmašio – Vama prepuštam da pronađete sve elemente na omotu i samom disku, preporučio bih da krenete od partiture, kostima pileta u ljusci, logoa ciriškog javnog prevoza…

Želeo bih da se zahvalim ljudima koji su zaslužni za to da ovo delo ugleda svetlost dana – Dominikasu Girčiusu, na strpljenju i posvećenosti u radu na produkciji, Žan-Sebastijanu Tangeliju, na sjajnom umetničkom delu koje je napravio za omot CD-a, profesoru Konstantinu Šerbakovu, na četiri godine istrajnog mentorstva, vere u mene i na svemu čemu me je naučio, a što se, nadam se, čuje u mom sviranju i svojim roditeljima Sanji i Milanu, na neverovatnoj podršci u svemu što radim, pre svega kada se ja sam pitam ima li to uopšte smisla. Sa ovakvim ljudima uz sebe sve je moguće!